96
uto - 07.04.2009
Objavi novi post
hm..
pa zar da pišem o tome kako se duša slama i razbija, lomi kao tanka krhotina stakla pod cipelom života, svaki staklić ostaje da blista u nekom svom svetu zavejanom u bol.., kojeg zrak jutarnjeg sunca pojača do iznemoglosti, krik bez tona izmešan sa šumom talasa što udaraju o podnožja svetionika, krik bez glasa izrečen kricima galebova što se vijaju po nebu, nebu plavom i ispresecanom tragovima aviona punih onih koji putuju negde, nadajući se valjda nečem boljem nečem srećnijem nečem jednako tako iluzornom kao ono što napuštaju samo što to u ovom trenutku ne znaju, a možda je tako i bolje...
kako sam stigla dovde, pitam se i ne znam odgovor.. nisam li trebala u ovoj tački da budem negde na početku puta, nije li sada kasno graditi bilo šta trajno, a ionako šta je trajno šta ostaje, šta je stvarno, šta ..
... ove misli sigurno nisam ja, misli dolaze i prolaze, nestaju kao magla što se u pramenovima provlači preko polja, ... ovi osećaji > nisam ja, osećaji se menjaju iz časa u čas, sloj sreće pa sloj tuge, sloj nade pa sloj očaja sloj vere pa sloj beznađa.. ... jesam li ovo telo? telo dolazi na ovaj svet i vraća se prahu njegovom, so sam, šta sam, kuda idem, i zašto..
kažu, sloboda je ono što je najvrednije.. sloboda, da se okusi život, u njegovom izvornom slašću, u njegovom iskonskom nekatrju, direktno, hrabro, nevino, poput deteta, sloboda da se bude autentičan, svoj, svačiji, božji..
stvarno ne znam... zamrsili mi se tragovi, zamaglile vizije, slutnje se pomešale sa senkama prošlog, sadašnjeg, budućeg, rođenog i nerođenog..
sloboda od svojeg lošeg, nije li to mala pobeda, nije li vredna.. nisam li u ovom trenutku najbolja do sada, nisam li raskrstila sa onim što me godinama pritiskalo, jurilo, saplitalo, jednom zauvek..
zar je mala pobeda nadvladati strahove, preživeti ispunjenje onog najvećeg, ostati sama, napuštena, ako ne igraš onako kako se očekivalo od tebe, pa makar to i ne bila ti...
zar ne shvataš da nisi mogla drugačije.. ne da nisi htela, ovo uostalom nije bio tvoj izbor, neko drugi je nametao ono što nisi želela, ti si samo napravila poslednji trzaj, poslednji ubod, onako viteški, plemenito ubila ranjenu zver na izdisaju ...
šta sad..
sad hrabro preuzmi odgovornost za svoje postupke, odrasti..
da, odrasti ponovo..
ne gledaj krčag slomljen na putu i ne razmišljaj kako da ga zalepiš..
produži dalje..
možeš ti bolje.. možeš ti, mnogo mnogo bolje............
posted by marija@ at 7. april 2009 15:42:09 | Permalink | 16 comments
At 7. april 2009 19:23:07, slayayu
glavu gore. suze prestanu da teku, i sve izgleda mnogo drugacije posle par meseci. just keep walking
#
At 7. april 2009 19:55:55, Lakiyu
To je zivot koji sami biramo. To su padovi i dizanja u kojima ucestvujemo,savladjujemo ih, i imamo za cim da zalimo i radujemo se.
#
At 7. april 2009 19:59:29, kojak
Malo mi je neobično tebe ovakvu sresti, ali mi je sasvim jasno kako se osećaš.
Treba li da ti kažem, da će to naravno proći i da ćeš TI opet biti TI, šta god da se u međuvremenu dešava, a ja bih želeo da se to što pre oporaviš.
Za početak ti ostavljam osmeh(po navici). :o)
#
At 7. april 2009 20:09:58, Lanna
Naravno da mozes mnogo bolje. Samo pusti da ovo prodje.
#
At 8. april 2009 0:47:31, dvevijuge
jbg, što se mora - mora se, pa nek boli koliko oće
#
At 8. april 2009 9:28:58, Gost kod grofice na veceri
Za početak nije loše znati da niko drugi (ili treći, ili nedužan) ne pati. Za sve što ste uradili, posledice snosite samo vi... to je velika stvar.
#
At 8. april 2009 9:30:13, Gost kod grofice na veceri
...osim toga, to predstavlja izvrsnu podlogu da se na nju nasloni odskočna daska...
#
At 8. april 2009 14:26:11, marija@
dragi moji ljudi
eto tako se desava kad postujem post iz drafta - ali istina je, sto da se lazemo
sladjo, nadam se iskreno da je tako, i dacu sve od sebe da tako zaista i bude
lakiyu - biramo sami sve, to je mudrost velika, samo sto nekad ne znamo zasto biramo ono sto biramo, i kao da ima neka sila u nama koja nas gura na neku stranu, a shvatimo zasto tek kasnije..
nadam se da ce to kasnije shvatanje doci..
kodzak
lanna - pustam.. trudim se da se ne okrecem previse.. samo me ponekad dokaci, neka solje poklonjena njemu, gitara, slika na cijoj pozadini pise "zato jer te volim", sa delfinima, kupljena njemu bez nekog povoda
2v - sto se mora nije tesko, jel, kaze nas narod..
a nek boli dok boli - da citiram milana
dragi goste
da izvinis na izrazu..
a za podlogu, to da - odlicna je
voli vas
m
#
At 12. april 2009 23:37:31, Londonka
Ostaje 11 godina iza tebe ....... i pitam se da li ce ovih 11 ispred tebe biti bolje? Verujem da hoce i da kada budes pisala neki novi post za 11 godina, neces se ovih proteklih ni setiti.
#
At 13. april 2009 9:26:21, marija@
hvala ti na lepim zeljama, draga londonka... u beogradu sam, eto bila sam juce kod njega, uzela sam neke svoje stvari, , neke su ostale i najverovatnije ce i ostati jer nesto ne moze da se podeli... razdvoji... u subotu sam bila na groblju, pozdravila se sa nekim ljudima koji ne znaju bas sta se desava mada vide da je nesto, pitaju, nisam mogla da objasnjavam... nikom mi se nista ne prica... proci ce neko vreme, a nadam se manje od 11 godina da bih se ponovo osecala dobro, koliko toliko... nadam se da ste vi dobro, radujem se kad pomislim na vas : ) pozdrvko
#
At 14. april 2009 19:31:56, Morticia
Sloboda jeste vredna, vrlo vredna, ali problem je kada se u njoj izgube kontrole. Možeš svašta probati, videti, ali znati odakle si došla i čemu se vraćaš je važno. Sloboda pomuti um. A onda, kao i sa svakim promenama, sve novo, neotkriveno, ili zaboravljeno, ponovo čeka da se isproba i nanovo upozna. Žmuri još neko vreme, tako kažu i rudarima, a onda izađi na svetlost i vrati se sebi.
#
At 15. april 2009 20:00:05, marija@
hocu, Morticia, hvala ti...
#
At 15. april 2009 23:30:31, dvevijuge
2m, samo hrabro devojčice!
#
At 16. april 2009 21:09:09, marija@
2v, imas pitje za to 'devojchice' :d
#
At 17. april 2009 6:39:54, dvevijuge
devojčice moja, od 2m za 2v samo duplo piće
#
At 20. april 2009 14:07:17, marija@
moze i duplo.
pa nek ide zivot :d)